У великој сали Народног музеја у Крушевцу отворена је гостујућа изложба Музеја Николе Тесле из Београда, ученици наше школе у пратњи наставника физике Мирослава Панића имали су прилику да виде Теслине изуме.

Модел индукционог мотора са ротором у облику диска, Колумбово јаје, Теслин трансформатор и Теслина пумпа, макете хидроцентрале на Нијагари, лабораторије у Колорадо Спрингсу, чувеног торња на Лонг Ајленду, реплика Плавог портрета, јединог портрета Николе Тесле, само су део експоната које су видели на изложби у Народном музеју у Крушевцу. 

Овом приликом преносимо део утисака наших ученика:

 Теслин трансформатор и Теслина пумпа.

Теслин трансформатор или Теслина завојница је тип електричног кола са резонантним трансформатором са ваздушним језгром којег је изумео Никола Тесла око 1891. године. Користи се за производњу високог напона високе фреквенције. Тесла је вршио експерименте са различитим конфигурацијама трансформатора и оне се састоје од два или три међусобно повезана осцилаторна кола. Трансформатор је првобитно коришћен за експерименте у производњи муња, истраживању електричног освјетљења, фосфоресценције, производње рендгенских зрака, електротерапије и бежичног преноса електричних сигнала (радио) и енергије на даљину.

 Модел индукционог мотора са ротором у облику диска

Зашто је Теслин индукциони мотор тако посебан? Посебан је зато што на његовом ротору нема намотаја (као и на моделу Теслиног јајета), а ротор се ипак окреће. Дакле, Теслин индукциони мотор се састоји од: магнетског кола (гвожђе статора и ротора) и електричног кола (бакарни намотаји на статору).

Колумбово јаје.

Теслино колумбово јаје је назив експеримента који је Никола Тесла произвео 1888. године, а приказао 1893. године на Светској изложби у Чикагу, да би њиме демонстрирао је ефекат ротирајућег магнетног поља — стављајући бакарно јаје у ротирајуће електромагнетно поље тако да се ротира до врха. Теслин оригинални уређај користио је тороидално гвоздено језгро статора, на које су причвршћена четири намотаја. Уређај је био напајан двофазним извором наизменичне струје како би се створило ротирајуће магнетно поље. Уређај је радио са струјом од 25 до 300 херца. Овим генијалним открићем, и подједнако генијалном демонстрацијом, Никола Тесла је привукао пажњу инвеститора на могућности наизменичне струје, омогућио стварање првих електромотора наизменичне струје, а тиме и његову примену у најширим размерама.

 Макета лабораторије у Колорадо Спрингсу, чувеног торња на Лонг Ајленду.

На прелазу из 19. у 20. вијек, Тесла је у малом месту Шорам (Shoreham) на Лонг Ајленду основао лабораторију познату као Ворденклајф (Wardenclyffe) у којој је намеравао да спроведе неке од својих најамбициознијих експеримената. Пре тога Тесла је имао лабораторију у Колорадо Спрингсу. Изградњу лабораторије на Лонг Ајленду, финасирао је амерички банкар Џеј Пи Морган (J. P. Morgan), а за њен дизајн био је задужен познати архитекта Стенфорд Вајт (Stanford White). Централни део у овом Теслином пројекту била је изградња куле Ворденклајф, познате и као Теслин торањ , висок 57 метара, у форми металног решеткастог стуба на чијем се врху налазила огромна антена која је требала да се користи за комуникацију, па чак и за бежични пренос енергије преко Атлантика.

За школски сајт - наставник технике и технологије Бојан Зоњић.