Село Пасјак смештено је у симпатичној котлиници коју наткривљују пасјачка брда Водењак, Липак, Шиб (Грбановица), Средња Вратница, Чучало и Црвено брдо. Највише брдо је Осоје (Водењак) са надморском висином пд 313 m. Кроз село пролази пут Крушевац – Бован који од уласка у село до школе иде десном обалом Пасјачке реке. Ова река како је Пасјачани зову у картама се именује као Пасјачки поток и настаје од два потока: Јапанског који извире између Бовна и Малог Шиљеговца југоисточно од центра Пасјака и Кленичког који извире испод  Малог Шиљеговца и састају се у центру села. На педесетак метара од моста на главном путу за Бован који спаја пбале тек настале Пасјачке реке, она скреће правац југа и у Кобиљу, само после 200 метара постојања, предаје воду кобиљској реци и губи своје име. За рељеф Пасјака карактеристично је и то да постоји клизиште које ове генерације памте од 1943. године. Кажу да су чак и немачке новине то забележиле, а неки Пасјачани- ратни заробљеници у Немачкој прочитали. Клизи брдо Осоје и угрожава двадесетак кућа. Пасјак се са севера граничо са Паруновцем и Гагловом, са истока Малим Шиљеговцем, са југа Бовном и са југоистока Кобиљем. Заузима површину од 487 ha или 4,87 km².Пасјачани сматрају да је њихово насеље једно од најстаријих у овом крају.

         Летопис школе почела је да води тек 1946. године учитељица Вера Максимовић. Према њеном запису школа у Пасјаку је почела да ради од школске 1936/37. године и одмах је отпочета градња школске зграде. Те прве године у Пасјаку је уписан 41 ученик. До сада је утврђено да је школа у Пасјаку почела да ради у приватној згради Радомира Трифуновића и да су Пасјачани почели да граде школску зграду исте године кад су добили и школу. 19 ари плаца за изградњу школске зграде школи је поклонио Радош Рала Недељковић, а село је прикупљало новац од приреза за градњу. За прикупљени новац купљен је материјал и доведени су мајстори – Бугари. Село је превозило тај материјал и дало просту радну снагу. Градња школске зграде се одужила све до 1941. године. И поред захукталог рата, у лето 1941. године нова школска зграда са две просторије је завршена и учитељу Милораду Рмушу је припала част да усели школу у школску зграду. одмах по ослобођењу настављени су радови на завршетку школске зграде уз помоћ Расинског среза и 1947. године је потпуно завршена.

        Данас се настава изводи у новом школском објекту изграђеном адаптацијом постојећих просторија старе школе. Нове школске просторије су отворене и предате на коришћење 2003. године. У овој неподељеној школи ради једна учитељица која ове школске године 2014/15. у сва четири разреда има осам ученика и два предшколца.