Када се Јастребац, на свом путу према северу, уморио и почео своје градитељско- рељефне фигуре да смањује и упрошћава, при самом крају оставио је висораван, која ће после много миленијума и бурних индустријских догађаја да понуди смештај малобројним досељеницима из Црне Горе. Окупљени на тој висоравни, која се пружа правцем северозапад- југоисток и зове се Бованска висораван, формирали су ново насеље коме су дали име Бован. Ова висораван се благо пење од Пасјака према најјужнијим деловима Малог Шиљеговца и Сушица и има још два нагнућа: према Станцима и Кобиљу и друго према централном делу Малог Шиљеговца. Ове падине су погодне за обраду и омогућиле су лакшу изградњу пута Кобиље-Бован-Мали Шиљеговац, којим је Бован добио најкраћи излаз на важан пут Крушевац-Каоник-Ниш и везу са седиштем општине. Бованска висораван има надморску висину од око 313 m , а са југоисточне стране наткривљена је брдом Љуљашка које је само нешто више и има надморску висину од 337 m.И поред тога што на граничним деловима Бованске висоравни извире Гагловска река и више потока, међу којима је најзначајнији Јапански који са Кленачким гради Пасјачки поток, Бован је сиромашан водотоцимаи не постоји ниједан који нешто дуже тече његовим атаром. Бован са севера граничи са Пасјаком и Малим Шиљеговцем, са истока такође Малим Шиљеговцем, са југа Станцима и са запада Кобиљем и Пасјаком. Заузима површину од 337 ha или 3,37 km2.
Школа у Бовну почела је да ради почетком школске 1933/34. године и то као друго одељење (или одвојено) Малошиљеговачке основне школе. Тек школске 1935/36. године добијена је одлука Бановинског школског одбора Моравске бановине о издвајању овог одељења у самосталну школску општину у Бовну, а круг новоосноване школске општине сачињаваће села Бован Пасјак и Станци. Бован је своју школу одмах сместио у наменски направљену зграду. Први учитељ ове школе био је Бранислав Д. Тодоровић. Ова зграда је имала две учионице, мали ходник и канцеларију. Школске 1933/34. године школа је имала 127 ученика у сва четири разреда. Ова школска зграда коришћена је до 1967. године када је уступљена месној заједници за смештај продавнице и за сеоске скупове. Месна заједница је школи 1966. године уступила две парцеле које су остале од некадашње сељачке радне задруге за изградњу нове школе. На овим парцелама Општина Крушевац је 1966. и 1967. године подигла нову школску зграду са учионицом, ходником и оставом за учила као и станом за учитеља.
Данас се настава изводи у новом школском објекту изграђеном адаптацијом постојећих просторија Дома културе у центру села. Нове школске просторије су на најсвечанији начин отворене и предате на коришћење 21. јануара 2013. године. У овој неподељеној школи ради једна учитељица која ове школске године 2014/15. у сва четири разреда има осам ученика и два предшколца.