Вук Стефановић Караџић (Тршић, 6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика. Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века. Рођен у вријеме зло и мучно, у дане када се чињаше да је скоро угашен живот српског народа. Вук је стао на снагу у вријеме јуначко. Стекао је и неколико почасних доктората. Имао је неколико браће и сестара који су умрли. У тадашње време се веровало да је то због духова и вештица. После смрти доста његове браће његови родитељи су му дали име Вук да би то име отерало духове и вештице.
Учествовао је у Првом српском устанку као писар и чиновник у Неготинској крајини, а након слома устанка преселио се у Беч, 1813. године. Ту је упознао Јернеја Копитара, цензора словенских књига, на чији је подстицај кренуо у прикупљање српских народних песама, реформу ћирилице и борбу за увођење народног језика у српску књижевност. Вуковим реформама у српски језик је уведен фонетски правопис, а српски језик је потиснуо славеносрпски језик који је у то време био језик образованих људи. Тако се као најважније године Вукове реформе истичу 1818, 1836, 1839, 1847. и 1852.
Из старословенске азбуке Вук је задржао следећа 24 слова:
А а
Б б
В в
Г г
Д д
Е е
Ж ж
З з
И и
К к
Л л
М м
Н н
О о
П п
Р р
С с
Т т
У у
Ф ф
Х х
Ц ц
Ч ч
Ш ш
Њима је додао једно из латинице:
Ј ј
И пет нових:
Љ љ
Њ њ
Ћ ћ
Ђ ђ
Џ џ
Избацио је следећа слова:
Ѥ ѥ(је)
Ѣ, ѣ(јат)
І ї (и)
Ѵ ѵ(и)
Ѹ ѹ(у)
Ѡ ѡ(о)
Ѧ ѧ (мали јус)
Ѫ ѫ (велики јус)
Ы ы (јери, тврдо и)
Ю ю(ју)
Ѿ ѿ(от)
Ѳ ѳ(т)
Ѕ ѕ(дз)
Щ щ(шт)
Ѯ ѯ(кс)
Ѱ ѱ (пс)
Ъ ъ (тврди полуглас)
Ь ь (меки полуглас)
Я я(ја)
У почетку Вук није употребљавао слова ф и х. Слово х је додао 1836.
МУДРЕ МИСЛИ ВУКА КАРАЏИЋА
· „Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.“
(Вукови записи, СКЗ, Београд, 1964. страна 21)
· „Добро је знати шта људи мисле и говоре, али не треба свакога гонити који што противно рекне. Особито људе који, по несрећи, имају право...“
(из писма кнезу Милошу, 1832.)
· „Не брини ти, мој брајко, хоће ли народ пропасти или неће, него ради оно што си ти кадар! Па ако сваки уради онолико колико је кадар, неће народ никад пропасти.“