Запоседајући крајње обронке западне стране Мојсињске планине, недалеко од Крушевца, сместило се село Текија. По предању насеље је некада било лоцирано на задњим падинама текијског платоа (заравни) заузимајући чак и део Крушевачке котлине ближе пута који води према Рибарској Бањи и Нишу. Кажу да су преци данашњих Текијчана при крају XVIII века због повећаног турског зулума потражили спас у бежању даље од поља и пута. Тако су се населили на таласастој заравни која је до тада била под шумом. Део текијске заравни на коме се налази насеље има надморску висину од око 220 m и идући према Мојсињској планини благо се диже да би на брду Дебела Глава достигло највећу висину текијског атара од 484 m. Са супротне стране је брдо Беловић, које је потоком Дединац одвојено од Текије ик припада Дедини. У атару села Текије, испод брда Дебела Глава, извиру Добромирски поток и поток Дединац који раздваја Дедину и Текију. Текија са селом Добромиром граничи се са североистока Трубаревом, са југоистока Гагловом, са југа Капиџијом и са северозапада Дедином. Заједно са Добромиром заузима површину од 1.290 ha или 12,90 km2.

        Школа у Текији је отворена школске 1935/36. године и то формирањем IV одељења школе у Макрешану. Због недостатка учитеља одељење је цело прво полугође радило у Макрешану, а тек од 12.02.1936. године у приватној згради Владе Благојевића у Текији и тамо је остала пуних 13 година. Те 1936. године школа је имала 163 уписана ученика, а за учитељицу је постављена Лепосава Ст. Видојковић. Тек у периоду од 1945. до 1948. године Текијчани су правили своју прву школску зграду која је 1970. порушена и до 1972. године подигнута је нова.Децембра 1975. у школи је радила школска кухиња, а адаптацијом хола 1977. године обезбеђена је просторија (соба) за рад предшколске групе.

        Данас у овој школи раде две учитељице у два комбинована одељења I и III, II и IV  разреда.