Page 29 - JANOV REČNIK IZREKA

Ми о вуку, а вук на врата

Говорећи о врагу, а он се појави.

Ова изрека се у говору користи у ситуацијама када говорите о некоме, а он се изненада
појави. Међутим, оргинална верзија из 1666. године односи се на ђавола. Наиме, Ђовани
Торијано у својим записима спомиње како врага не треба спомињати, јер ће се на тај
начин призвати. Осим тога односи се и на призивање проблема.

„Ми о вуку, а вук на врата“ јасно описује шта се дешава ако се спомене његово име. У
нашој народној традицији забрањено је вука спомињати на Божић, када је забрањено и
њихово убијање. Постоји веза вука са Дајбогом (словенским божанством) који се некад
славио на овај дан. Сусрет бога и вука описује се врло опасним, али и величанственим.
Постоји веровање да вук човеку може одузети глас ако га први угледа. Човек се вука
плаши као и сваког демонског бића, али га у исто време и поштује. Код Западних Словена
помиње се обичај позивања вука на вечеру, где се спрема трпеза од свих јела са Божићне
трпезе и износи пред кућна врата. У неким случајевима пас се може поистоветити са
вуком где је пас добра страна вука.

Андрија Митровић 7/2