Page 36 - JANOV REČNIK IZREKA

Сизифов посао

Сизиф је херој из грчке митологије познат по персонификацији узалудног посла.
Сизиф је био кажњен јер је био веома лукав и варао је људе. Док је Сизиф био у
подземном свету, на Коринт је стигао његов супарник, једини који га је био достојан,
Аутолик. Он је био син Хермеса, бога весника, али и бога лопова и превараната. После
дугих препирки, Аутолик је Сизифу признао да је лукавији и понудио му своју ћерку за
жену. Њих двојица су били убеђени да ће из те везе настати најлукавији човек на свету.
Тако и би. Родио се Одисеј који је превазишао и свога оца. Сизиф је био осуђен да велику
камену громаду гура уз планинску стрмину како би је поставио на врх. Но, сваки пут када
би се примакао врху, камена кугла би му се измакла и суновратила у подножје брда.
Сизиф је тако покушавао, изнова и изнова, али без успеха. Када кажемо да је нешто
„Сизифово дело“, мислимо на неки тежак, узалудан и често бесмислен рад.

Према грчкој митологији, Сизиф је био краљ старогрчког града и најлукавији и
најмудрији човек на свету, који је неколико пута надмудрио саме богове. Без обзира
колико је његова ситуација очајна, он се ипак бори на свој начин. Не одустаје и не пада у
депресију, већ се нада, у стилу мудрих старих Грка, да ће у једном тренутку успети да
избалансира стену на врху планине. Или да ће својом бескрајном упорношћу успети да
сравни врх брда, да ће та стена остати подигнута и он ће тријумфално показати, у инат
грчким боговима, шта је урадио. Сваки пут када се тај камен откотрља низ планину, он
вероватно помисли „Сигурно постоји дуг пут, или други приступ овом проблему“.
Тачније, он не размишља о проблему, већ размишља о томе како да реши тај проблем.

Данас се сваки тежак и узалудан рад без смисла и сврхе назива Сизифовим делом .

Александар Миленковић 7/1