Get Adobe Flash player

Претрага

Serbian English French German Italian Russian

Радио Јан

Play Radio in Popup Window

Пријава

На мрежи

Ко је на мрежи: 36 гостију и нема пријављених чланова

Број посета

1315303
Данас
Јуче
Ове недеље
Прошле недеље
Овог месеца
Прошлог месеца
Свих дана
426
572
2410
326946
14181
19616
1315303

Ваш IP 54.224.203.224
2017-10-19

Трибина за родитеље (2016.)

 „Како  могу да помогнем детету у учењу и писању домаћих задатака?“

 

Најчешћа  питања  која  родитељи постављају  наставницима  у везу учења и писања домаћих задатака обично су:

 

  • Да ли треба да помажем детету у изради домаћих задатака?

  • Да ли треба да учим са дететом и до којег разреда?

  • Зашто моје дете има мало за домаћи?

  • Зашто моје дете има много за домаћи?

  • Треба ли моје дете да учи са другарима?

                Управо је то био разлог да се 29. јануара 2016.године у просторијама школе организује трибина за родитеље под насловом „Како могу да помогнем детету у учењу и писању домаћих задатака?“, а намењена је била родитељима ученика млађих разреда наше школе. Реализатори трибине биле су учитељице Слађана Петровић, Лидија Вукашиновић, Дејана Којичић и Ксенија Алексић.

               Основни задатак трибине био је саветодавног карактера са тежњом да се ученицима ( I и II разред) олакша процес усвајања знања кроз рад и учење како у школи тако и код куће.

               По завршетку, а у циљу успешнијег напретка ученика, родитељима је подељен упитник са питањима:

                 *Да ли имате увид у рад свог детета у школи?

              *На који начин?  

                *Колико времена проводите са својим дететом у раду и учењу?

                 *На који начин помажете детету да учи?

                *Имате ли увид у писани рад Вашег детета ( тестове и контролне задатке) и на који начин их анализирате?

               *Како трагате за додатним информацијама које ће детету помоћи да богати своје знање?

               *Упућујете ли дете да иде у школску библиотеку?

               *Колико често идете са дететом у градску библиотеку?

               *Које дечије часописе Ваше дете чита?

     

                        Родитељи ученика првог и другог разреда радо су се одазвали позиву реализатора и својим активним учешћем у дискусији показали велико интересовање за ову тему. Тиме су у многоме допринели да увек актуелна тема учења буде прихватљива и лако применљива, а кроз успешну међусобну сарадњу родитеља и наставника.

 

Фотографије са трибине:

   

  

 

ПРИЛОГ:             

                                        15 правила за ефикасније учење

               Ко не би волео да учи брзо и ефикасно, а да му остане времена и за друге ствари? Али, нажалост, учење захтева пуно енергије, личног ангажовања и времена. Ипак добро је држати се одређених правила која у већини случајева помажу:

1. Припремите се за учење. Да би сте оптимално и ефикасно учили, прво треба да се припремите.

Како ћете то урадити?

Одредите период дана који ћете посветити учењу. На пример: "Учићу сутра од 07 до 13х." Одређивање времена за учење је важна одлика. Ако знате да ћете у одређено време почети да учите, то ће пре ваш мозак почети припрему за одређену тему у смислу сортирања и слагања информација. Такође, постаћете одговорнији јер ћете гледати да до тог времена испуните све предуслове за успешно учење: прикупићете литературу, направити план, одредити број страница или лекција које ћете прећи, направити одговарајућу атмосферу за рад...

                     Такође:

•           Направите распоред дневних активности, испланирајте време за учење, одмор и разоноду.

•           Учите сваког дана у планираном термину који вам највише одговара.

•           Направите план учења: где ћете да учите, шта ћете да учите и којим редоследом.

•           Најбоље је да учите за столом јер одржава будност.

•           Поред себе имајте само предмете неопходне за учење.

•           Имајте стални радни простор или кутак, добро осветљен и проветрен.

•           Обезбедите што "мирније" услове за учење, без буке, галаме и телефонских позива. 

2. Слушајте добро шта се прича на часу, било да професор предаје или испитује. Ако много времена проводите у школи или на факултету, искористите га корисно и ту сазнајте што више па ће вам код куће бити потребно мање времена за учење. 

3. Хватајте белешке на предавањима на свој начин, размишљајући о ономе о чему професор говори. Водите белешке и код куће. Процес вођења белешки почните после првог читања. Када будете правили белешке, користите боје, слике, асоцијације, простор, машту. Добро организоване и одлично сређене белешке ће вам олакшати учење, понављање, помоћи да организујете мисли и презентирате садржај који учите. 

4. Код куће прочитајте нову лекцију из књиге истог дана када је предавана, без оптерећења да је научите, упоредите је са вашим белешкама са часа и, по потреби, допуните. 

5. Када одлучите да учите, не крећите одмах на читање и понављање. Сагледајте, прво, лекцију у целини, прочитајте наслове, поднаслове и оно што је писац уџбеника већ сам подвукао (масним словима), прегледајте слике, графиконе, уочите битне елементе у лекцији. Питајте се шта треба да научите, шта од постојећег знања можете да искористите (било да сте о томе читали, писали, слушали, гледали на телевизији) и чему то знање служи. 

6. Док сте одморни, прво треба да учите градиво које је теже. Не учите сличне наставне предмете један за другим како не би дошло до мешања информација и чињеница. 

7. Распоредите учење. Ако градиво садржи велики број података које треба да меморишете, не покушавајте да научите све одједном, већ распоредите учење на више дана. Учите део по део. Уколико је лекција дугачка и тешка, добро је да је поделите у смисаоне целине и учите сегмент по сегмент. 

8. Подвлачењем кључних речи или реченица истакните битне информације. Текст подвлачите на свој начин, може у разним бојама, а поред текста бележите своје коментаре и питања. 

9. Обавезно разјасните све термине и чињенице, немојте да учите напамет оно што не разумете. 

10. Преслишавајте се понављајући суштину лекције, тезе или тако што ћете постављати себи питања онако како то професор чини. 

11. Уколико имате могућности, прочитајте и из неког другог извора о истој ствари (енциклопедије могу бити врло корисне и наравно Интернет). 

12. Користите технике памћења. Да бисте запамтили што више информација, можете користити разне технике памћења: асоцијације, визуализације, акрониме, цртање менталних мапа. На тај начин ћете се, када будете понављали градиво, само летимичним погледом преко њих, сетити свих ствари које сте учили. 

13. Научено градиво редовно обнављајте. Врло важна ствар у процесу учења јесте понављање пређеног градива. Већина људи заборави 70-80% информација већ после једног дана. Да бисте то спречили, треба да организујете правовремено понављање материје. Најбоље је да прво понављање буде 24 сата после учења и да траје до 10 минута.

Друго понављање се препоручује после три до четири дана након учења, следеће након недељу дана. Затим следи понављање после 30 дана. За веће и обимније предмете, чија припрема траје дуже, добро је извршити још једно понављање након 5,6 месеци. После овога ћете меморисати ваше знање за стално. 

14. Учите у интервалима. Многобројна истраживања процеса учења су утврдила да је боље учити у интервалима, него одједном, без престанка. Научно је доказано да се најбоље учи у интервалима од 45 до 60 минута. Након тог времена, најпаметније је да направите кратку паузу од 10 до 15 минута и промените активност: протегнете ноге, урадите неку вежбу, скувате чај, попијете сок... Паузе су веома важне за ефикасно учење јер дају времена вашем мозгу да интегрише и сложи стечено знање и повеже га са претходно наученим. 

15. Немојте учити ноћу. Човек има свој биолошки сат према коме је ноћ предвиђена за спавање, а не за учење. Ноћу ће вам бити много теже да запамтите градиво.

                                                                            Преузето из "Водич за учење" ЛИНКгроуп

  


 


 

Template created with ArteSerbia - OШ "ВЛАДИСЛАВ САВИЋ ЈАН" ПАРУНОВАЦ © 2015. Сва права заштићена.