Get Adobe Flash player

Претрага

Serbian English French German Italian Russian

Радио Јан

Play Radio in Popup Window

Пријава

На мрежи

Ко је на мрежи: 62 гостију и нема пријављених чланова

Број посета

1313757
Данас
Јуче
Ове недеље
Прошле недеље
Овог месеца
Прошлог месеца
Свих дана
36
461
864
326946
12635
19616
1313757

Ваш IP 54.225.20.73
2017-10-17

Основна школа „ Владислав Савић Јан“

Налази се у приградском насељу Паруновац. Основана је 1890.године и већ 120 година образује и васпитава мештане 9 месних заједница: Паруновца, Капиџије, Текија, Гаглова, Пасјака, Бовна, Малог Шиљеговца, Новог Села и Дедине. Поред матичне осмогодишње школе, школа има још 5 издвојених сеоских школа са девет одељења.Школа има 577 ученика распоређених у 28 одељења и једно одељење продуженог боравка за потребе разредне наставе. Школска зграда у којој школа ради састављена је од старог (1960 год.) и новог ( 1987 год.) дела са укупном квадратуром од 2. 870 квадрата, има и фискултурну салу и двориште површине преко два хектара. Настава се изводи у две смене и кабинетског је типа. Школа има и библиотеку, медијатеку, кабинет информатике, фискултурну салу, а пре две године изграђен је и мини спортски центар. Опремљеност школе је по прописима и важећем нормативу сврстана у средње опремљене школе. Опремљеност је различита
зависно од предмета као и у односу матична школа издвојене четвороразредне сеоске школе. Наставу изводи 43 наставника, од тога 27 професора, 13 наставника и један учитељ.


 


Школа је према свом средњорочном плану модернизације наставе и учења остварила завидан ниво опремљености општим наставним средствима, а опремила је пет специјализованих учионица и побољшала материјалне услове подручних одељења. Посебан акценат стављен је на набавци методичке итературе у вези са новим наставним садржајем као и у вези савремених облика рада јер је уочено да је то неопходно наставницима при планирању и реализацији свакодневних задатака на унапређењу свог креативног рада и индивидуалног стручног усавршавања. Школа је наставила процес самовредновања у сарадњи са школским саветницима. Формирала је тим, донела план за самовредновање, прошла потребну едукацију, одабрала кључне области, подручја и показатеље, извршила самовредновање и благовремено сачинила извештај. Културна и јавна делатност школе је веома богата наступима наших ученика на многим манифестацијама. Већ три године учествујемо на Фестивалу школског театра, сваке године на макскенбалу у центру града, „Зебра на зебри“, у радио емисијама…


 


ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ

Почеци рада школе у Паруновцу датирају још од 16.јула 1890.год. када Министарство просвете и црквених дела актом бр.9904 обавештава Начелство Округа Крушевац да је донета одлука о отварању школе у Паруновцу са задатком да се одлука о отварању школе у Паруновцу саопшти Општини Паруновац. Овом одлуком је испуњена вишегодишња жеља Паруновца и Капиџије и круисана двогодишња упорност становништва ова два насеља. Школа је почела са радом 01.септембра 1890. год. у приватној згради Радоја Шошића у Паруновцу и радила је по наставном плану и програму донетом 10.септембра 1883. год. Школска општина Паруновац се обавезала да ће у року од три године да подигне нову школску зграду. Школа је била отворена за Паруновац и Капиџију, али се њена Школска општина ускоро проширила на Пасјак. Из уписница које датирају од школске године 1895/96. видимо да су се у школи у Паруновцу школовала деца из Паруновца, Капиџије, Обилићева (од 1898. до 1955. постојало је насеље са овим именом које је било у саставу Општине Паруновац, а од тада је у саставу насеља Паруновац), Пасјака, Мудраковца и Бовна. Од исте школске године 1895/96. школа има два одељења са укупно 53 уписана ученика од којих је похађало наставу и изишло на разредни испит 46. 1896. године Барутана „Обилићево“ уступила је део фабричког круга у површини од 95,90 ари за школско двориште и обезбедила гро средстава за градњу и уз помоћ становништва Паруновца и Капиџије               подиже нову школску зграду која је коришћена од 01.октобра 1896. до почетка школске 1965/66. год. када је уступљена ХГИ „Милоје Закић“ која је наставак Барутане „Обилићево“. Према запису у Летопису школе ова зграда је била једна од најлепших и најопремљенијих школа у Србији онога доба. Та прва школска зграда имала је две учионице, ходник,канцеларију (која је служила и као остава за учила) и два стана за учитеље у укупној површини од 238 m2.

Први учитељ у Паруновцу био је Владимир Павловић који је радио само једну школску годину и то са сва четири разреда. После њега је дошао Милан Аџемовић и он је радио са сва четири разреда наредне четири године. После његовог одласка отворено је и друго одељење , па су за учитеље дошли Вишеслава Петронијевић и Михајло Ђорић.

Ипак, част свечаног пресељења у нову школску зграду припало је учитељима Даници М. Викторовићки и Павлу Дробњаку. Павле Дробњак је остао у школи до 1904.год. и упамћен је по томе што је био први учитељ који је уз помоћ родитеља обезбедио награде одличним и врло добрим ученицима, што је две године организовао рад продужене школе (пети и шести разред), што је 1899. први уредио школску башту у огледно-демонстрациони врт за потребе наставе, што је изузетно зналачки и педантно водио школски летопис, што је за школску славу 1901.год. обезбедио присуство надлежног свештеника Ст. Томића и што је у целом периоду рада у школи оцењиван највишом оценом. Прелазак школе из XIX у XXвек карактеристичан је по смањењу броја одељења са три на два (и тако ће бити све до школске 1922/23.године када ће се поново отворити треће одељење), по организовању наставе у продуженој школи, по истина скромном али ипак настављеном тренду ушколовавања по које ученице (иако је Законом о основној школи од 31.12.1882.год. по коме је и отоворена школа, уведена обавезност основног образовања и предвиђене казнене мере за родитеље који не шаљу децу у школу, наставу су похађала само мушка деца). Задњих година XIX века поред девојчица- деце радника Барутане, почеле су да се уписују по једна до две девојчице из Паруновца. Прва девојчица из Паруновца уписана у редовну школу била је Богдана кћи Миљојка Мандића из Паруновца и Славка кћи Војислава М. Радовановића из Паруновца.

У уписницама од 1895. године се после уписа ученика по разредима потписује учитељ и управник школе са називом: ОБИЛИЋЕВСКА ШКОЛА ПАРУНОВАЦ у почетку, а убрзо: ОБИЛИЋЕВСКА ШКОЛА У ОБИЛИЋЕВУ. Актом Министарства просвете и црквених дела Србије бр.20361 од 09.12.1898. год.утврђен је назив ОСНОВНА ШКОЛА „ ОБИЛИЋЕВО“ . Тек касније, такође по уписницама, налазимо повремено отиске округлих печата на којима пише: школске године 1896/97. године ОСНОВНА ШКОЛА ПАРУНОВАЧКА; 1900/1901. год. НАРОДНА ШКОЛА ПАРУНОВАЧКА; 1930/31. год. ОСНОВНА ШКОЛА У ПАРУНОВЦУ. Актом Среског народног одбора Крушевац од 03. августа 1952. године мења јој се статус и одређује назив ОСМОРАЗРЕДНА ШКОЛА „ОБИЛИЋЕВО“. Народни одбор општине Крушевац својом одлуком од 05. јануара 1959. год. мења јој назив у ОСНОВНА ШКОЛА ПАРУНОВАЦ, а одлуком Скупштине општине Крушевац 01- бр. 16910/1 од 28. фебруара 1969. год. добија данашњи назив ОСНОВНА ШКОЛА „ВЛАДИСЛАВ САВИЋ ЈАН“ у Паруновцу.

Школа је међу последнима у Општини Крушевац добила своје име. То не значи да је до коначног решења била неактивна у решавању тога проблема. Напротив, годинама се покушавало. Педесетих и шездесетих година ХХ века, када су скоро све школе добиле своја имена, пракса је била доста компликована и најчешће изискивала велику упорност школа да им се одобри понуђено име. Прво би школски колектив на одређеном органу вршио избор имена, па је тражио сагласност општинског одбора СУБНОР-а, без које се није могло донети коначно решење. После тога би поново највиши орган школе (школски одбор или савет школе) доносио одлуку коју је морала да потврди надлежна општина. Најзад, крајем 1968. године добијена је сагласност ове политичке организације и донета је одлука да школа носи име Владислава Савића Јана, бившег ученика ове школе у Гаглову и борца за људска права.

Владислав Савић Јан био је прво дете Јосија и Стојане Савић земљорадника из Гаглова, рођен децембра 1918. године. Влада је основну школу завршио у родном Гаглову. Након тога уписује и завршава питомачку пиротехничку школу при Барутани „Обилићево“. Као примеран ђак, по завршетку нижег пиротехничког течаја у „Обилићеву“, послат је на виши пиротехнички течај у Заводе у Крагујевац.

По завршетку свог школовања у Крагујевцу враћа се у Крушевац и запошљава у Барутани „Обилећево“. Априлски рат 1941. год. га је затекао на раду у „Обилићеву“. Био је активан члан Комунистичке партије Југославије и целокупна његова активност у окупираном Крушевцу одвијала се у строгој тајности. За другове је постао Јан. 18. априла 1943. год. на Васкрс, на путу од Гаглова до Крушевца, испред Барутане, неко је полицајцима показао Јана и одмах су га ухапсили. У затвору је остао до 28. јуна 1943. год. када су га на Слободишту стрељали немци. На првом обележавању Дана школе 20. маја 1970. године у школском дворишту (испред школске зграде) откривена је биста и отворен Спомен – парк посвећен Јану. Од те 1970. године до данас 20. мај је изабран за обележавање Дана школе који се сваке године на најсвечанији начин прославља.

ИЗГРАДЊА НОВЕ ШКОЛСКЕ ЗГРАДЕ

Док је школа била само четвороразредна, ова зграда изграђена у фабричком кругу Барутане „Обилићево“ је у потпуности задовољавала потребе школе. Отварањем старијих разреда постала је тесна и није могла да прими сва одељења у две смене. Овај проблем је решаван адаптацијама и претварањем учитељских станова у учионице, а касније и изнајмљивањем приватног пословног простора и њиховим коришћењем за извођење наставе.

Од добијене помоћи Републике Србије на име претрпљене штете од поплава 1959. год. Народни одбор општине Крушевац је 1960. год. подигао три истоветне школске зграде: у Јасици, Крушевцу и  Паруновцу. Та је зграда подигнута у новообезбеђеном школском дворишту ван круга фабрике, а у непосредној близини. Школа је имала срећу да се ова нова школска зграда прави у времену када је постојао скоро читав покрет у Србији за посебно уређење и структуирање школских дворишта, па је добила двориште одговарајуће величине. Пошто је цело двориште до тада било њива и потпуно слободно, могло је да се формира у свему према потребама нове школе. Нова школска зграда је типска и прављена од тврдог материјала. Грађена је у два нивоа са укупном површином 1.100 m2. Oва зграда је на свечан начин предата школи у Паруновцу на коришћење 01. фебруара 1961. године. Испред школске зграде, до самог пута, подигнут је веома леп и богат парк са разноврсним дрвећем, цвећем, стазама за шетње, Спомен-парком и бистом Владислава Савића Јана. На иницијативу Индустрије „Милоје Закић“ почетком 1965. године договорена је размена зграда између школе и Индустрије. Школа је уступила школску зграду у кругу Индустрије, а за узврат је уз постојећи новоизграђени школски објекат добила и новосаграђену стамбену зграду у новом школском дворишту са три комфорна стана и три сутеренске просторије. Том приликом је школа добила и пијаћу воду и то без надокнаде трошкова довода воде и бесплатно коришћење утрошка воде. Oтприлике једна трећина школског дворишта је намењена кретању ученика и нешто више од трећине првих година је била школска економија, да би се од 1969. године претворила у веома леп и богат садржајима школски спортски полигон. Школа је неко време задовољавала своје потребе за смештај постојећих одељења. Међутим, потпуним обухватом свих ученика са реона школе у Паруновцу и физичким прираштајем становништва, ускоро и такве просторије ће постати недовољне. Школа је 1974. год. од средстава самодоприноса становника Паруновца, добровољних прилога ђачких родитеља из Капиџије и Лугова (Дедина) и школских средстава направила котларницу и увела централно грејање. Најзад, 07.12.1986. год. постављањем камена темељца започета је доградња школског простора који је планиран још 1968. године. Само је сада постојећи програм проширен и направљен је нови пројекат. Према писању „Победе“ од 12.12.1986. године тога дана, на свечан начин убацивањем првих лопата бетона у темеље најстарији наставник школе Властимир Михајловић је означио почетак градње. По завршетку радова школа је добила 1.665 m2новог школског простора који и данас користи: три учионице, медијатеку, библиотеку, два ходника, хол, степениште, два мокра чвора, наставничку канцеларију, три канцеларије за управно и административно особље,фискултурну салу са пратећим просторијама и котларницу са неопходним помоћним просторијама. Овај школски простор је отворен на Дан ослобођења 14.октобра 1987. године. Укупна површина школских просторија износи 2.870 m2.

Сваке године се, у зависности од финансијских могућности, обнавља фонд учила, дидактичког материјала и друге опреме која служи превасходно настави. 


 Наша школа у 3D на Google Earth преузмите КМZфајл

потребно је да имате инсталиран Google Earth и покренете преузети фајл
 


 

Template created with ArteSerbia - OШ "ВЛАДИСЛАВ САВИЋ ЈАН" ПАРУНОВАЦ © 2015. Сва права заштићена.